Женидба Марка Краљевића 0001    Проси драго Краљевићу Марко 0002    У Млецима, граду бијеломе, 0003    Ћери драге бана од Млетака. 0004    Марко проси, бане му је дава. 0005    Марко пуно потрошио блага, 0006    Док дјевојку накитио даром. 0007    Кад дјевојку л’јепо даровао, 0008    С тастом свој’јем вјеру уговара: 0009    ”Ова вјера, тасте добро моје! 0010    Ова вјера не за дуго вр’јеме, 0011    Док ја Марко од Прилипа сађем 0012    И ја моје покупим сватове, 0013    Моје драго преправи дарове, 0014    Чим ће моје причекат сватове.” 0015    Отоле се оправио Марко, 0016    Свој’јем се је тастом халанио. 0017    Иде Марко Прилипу б’јеломе, 0018    Здраво дође двору бијеломе. 0019    Ту је Марко починуо мало, 0020    Па ми стаде купити сватове. 0021    Пет стотина скупио сватова 0022    Све по избор, ђе је који бољи. 0023    Кад прикупи кићене сватове, 0024    Кума зове Сибињанин-Јанка, 0025    Предава му кићене сватове: 0026    ”Ајде куме, мило добро моје! 0027    Мили куме Млецима бијелијем. 0028    Ето теби кићен’јех сватова 0029    И доведи вјереницу моју. 0030    Ма те молим, куме добро моје! 0031    Кад се будеш враћат од Млетака, 0032    Мили куме, Орловом планином, 0033    Брзо ход’те, лако говорите„ 0034    А свијетле пушке не палите, 0035    Не ударај бубња ни свирала. 0036    У гори је вила баждаркиња, 0037    Која чини велике зулуме, 0038    А на људе намеће мађије. 0039    Добре би ти охромила коње, 0040    А сватима очи осл’јепила. 0041    Одвела би моје вјеренице 0042    У пећину у црљене ст’јене.” 0043    Отоле се свати отрпавили, 0044    Ш њима куме Синињанин Јанко, 0045    Отидоше здраво и весело. 0046    Кудгод иду, б’јелу Млетку сиду. 0047    И тамо их л’јепо причекаше, 0048    Л’јепијем их даром дариваше, 0049    Сваком свату, што је за којега, 0050    Куму Јанку даре и дјевојку. 0051    Здраво иду од б’јел’јех Млетака, 0052    Преближу се Орлове планине. 0053    Кад су били Орловој планини, 0054    Проклети су кићени сватови, 0055    Не слушају Краљевића Марка, 0056    Него пале, св’јетле чефердале, 0057    Ударсају бубње и свирале, 0058    Још поп’јева сватски старјешина: 0059    ”Не бојим се до Бога никога, 0060    А него ли виле баждаркиње, 0061    У мађије никад не вјерујем, 0062    Нег у мога Бога великога.” 0063    Тражио га Сибињанин Јанко: 0064    ”Ну умукни, муком замукнуо! 0065    Да не речем, грло те бољело! 0066    Немој данас изгубит сватове. 0067    Н’јеси л’ чуо р’јечи Краљевића, 0068    Из Прилипа кад нас је спремио?” 0069    Све то мисле кићени сватови, 0070    Да им нико наудит не може 0071    Да ли ће их вила предобити. 0072    Кад ето ти виле баждаркиње, 0073    Па се вила у свтове свила. 0074    Тешко се је вила расрдила, 0075    Осл’јепи му пет стотин’ сватова, 0076    Охроми му пет стотина коња, 0077    Попадали трави по зеленој. 0078    Оста куме Сибињанин Јанко, 0079    А код њега Млеткиња дјевојка 0080    Вила ради да осл’јепи Јанка 0081    А одведе Млеткињу дјевојку, 0082    Ал се Јанко вили опр’јечио. 0083    Сабљом вије, црне очи крије, 0084    Да га б’јела не осл’јепи вила, 0085    Јоштер капу на очи навуче. 0086    Ал је б’јела вила облећела 0087    Око јадна Сибињанин-Јанка, 0088    Докле му је капу уграбила 0089    И Јанкове очи осл’јепила 0090    И под Јанком коња охромила. 0091    Паде дорат трабе на зелене, 0092    Сл’јепи јадан покрај њега Јанко. 0093    Уграби му Млеткињу дјевојку, 0094    Л’јепу ћерцу бана од Млетака, 0095    Вјереницу Краљевића Марка, 0096    Одведе је у црљене ст’јене. 0097    У пећину вила се завуче, 0098    А он јадан Краљевићу Марко 0099    У Прилипу, у двору својему, 0100    Чека кума Сибињанин-Јанка 0101    И Млеткињу своју вјереницу 0102    И пет стотин’ кићен’јех сватова. 0103    Нит је Јанка ни од њега гласа, 0104    Нити води за собом сватова. 0105    Домисли се Краљевићу Марко, 0106    Да му их је б’јела вила уходила 0107    И њихове коње охромила, 0108    А јунацим очи осл’јепила, 0109    Па се Марко оправљсат стануо. 0110    Монке зове, води добре коње, 0111    Носи Марко пиво и једиво. 0112    За двадесет коња товарио 0113    Хљеба б’јела, меса печенога, 0114    Црљенога винца и ракије. 0115    Гони Марко зелене у горе, 0116    У Орлове високе планине. 0117    Ту изнађе пет стотин’ свтова, 0118    Гдје кукају како кукавице, 0119    Извијају како ластавице. 0120    Иште кума Сибињанин-Јанка: 0121    ”Ђе си, куме, мило добро моје! 0122    Колико вам говорење моје, 0123    Проклето вам неслушање било! 0124    Брзо ходит’, а лако говорит, 0125    Не палити св’јетле чефердале, 0126    Ни ударат бубње и свирале, 0127    Да је овдје вила баждаркиња, 0128    Која чини велике зулуме, 0129    На јунаке намеће мађије.” 0130    Залагају по реду сватове, 0131    Зал’јевају вином црљенијем. 0132    Кад обреде кићене сватове, 0133    Тад је Марко куму говорио: 0134    ”А мој куме, тако ти кумајства! 0135    А би ли се штогод домислио, 0136    Куд је б’јела вила одлећела 0137    И одвела вјереницу моју, 0138    Пут истока или пут запада?” 0139    Жалосно му Јанко одговара: 0140    ”Драги куме, Краљевићу Марко! 0141    Чини ми се у срцу мојему, 0142    Да полети вила баждаркиња 0143    Крајем воде сунцу пут истока, 0144    У црљене улећела ст’јене, 0145    Мили куме, у спиле пећине. 0146    Нег ти, куме, мило добро моје! 0147    Ајде, куме, студене на воде, 0148    Даље од воде вита јела расте, 0149    Племенита, а веле висока. 0150    Сутра рано, прије нег изађе сунце, 0151    Узми турбин у бијеле руке, 0152    Па га баци њедра у јуначка, 0153    Припењи се јели у врхове, 0154    Добро гледај у црљене ст’јене. 0155    Кадар буде на истоку сунце, 0156    Виле ће се у лов опремити, 0157    Добро гледај, ђе ће излећети.” 0158    Кад је њега разумио Марко, 0159    Он остави монке и дворане, 0160    Да слијепе оходе сватове, 0161    Давају им пиво и једиво. 0162    Марко пође до воде студене, 0163    Шарца веже за јелу зелену. 0164    Он се Марко око јеле шета, 0165    Док га б’јели данак оставио, 0166    Мркла га је нојца ухватила, 0167    Коњу дава зоба и сијена. 0168    И он сједе, хладно вино пије, 0169    Чини му се нојца три године, 0170    Свака ура петнајес данака. 0171    Једва б’јелу зору дочекао, 0172    Меће турбин њедра у јуначка, 0173    Па се пење јели у врхове. 0174    Узме турбин руке у бијеле, 0175    На десно га око поставио, 0176    Па разгледа у црљене ст’јене, 0177    Хоће л’ откле штогод излећети. 0178    Кад је било на истоку сунце, 0179    А излети вила баждаркиња. 0180    Не изл’јеће како женска глава, 0181    Него орле, тица страховита. 0182    Добро пази Краљевићу Марко, 0183    Откле орле тица излећела. 0184    Вила се је у лов опремила. 0185    Кад то види Краљевићу Марко, 0186    Сађе Марко под јелу зелену, 0187    Под јелом је коња оставио, 0188    Он се пење у црљене ст’јене 0189    До пећине виле баждаркиње. 0190    Али врата наћи не умије, 0191    Куд улази вила баждаркиња. 0192    Ал је Марку Бог и срећа дала, 0193    Чује Марко вјереницу своју, 0194    Ђе му цвили како змија љута: 0195    ”Ђе си, Марко, црне очи моје! 0196    Не ћу т’ веће виђет никадара, 0197    У зо час ме породила мајка! 0198    Тешка ти ме несрећа допаде, 0199    Ђе не видим сунца ни мјесеца, 0200    Бј’ела данка ни млада јунака!” 0201    Све то слуша Краљевићу Марко. 0202    Живу срцу одољет не може, 0203    Нег низ образ грозне сузе л’јева. 0204    Бог му даде, да та врата нађе 0205    И по гласу до дјевојке дође. 0206    Кад је виђе Краљевићу Марко, 0207    Ал је Марко познати не може 0208    По бијелу лишцу дјевојачком, 0209    Ер је б’јела вила погрубила, 0210    Остарила, лице нагрдила. 0211    Па завиче Краљевићу Марко: 0212    ”Ајме мени, драга душо моја! 0213    Што учини вила баждаркиња, 0214    Тешко ти ми тебе нагрдила, 0215    По ничему тебе не познадем, 0216    Нег по гласу твоме господскоме. 0217    Реци мени, драга моја душо! 0218    Како бих те избавити мого 0219    И ухитит вилу баждаркињу?” 0220    Говори му баница млетачка: 0221    ”Мили Марко, мој очињи виде! 0222    Не знам ништа, живота ми мога! 0223    Нег се чувај, мило моје драго, 0224    Да те б’јела не опази вила, 0225    Оба би ти ока ископала.” 0226    Говори јој Краљевићу Марко 0227    ”Очи моје, млетачка банице! 0228    Кад вечерас б’јела вила дође, 0229    Нашали се с вилом баждаркињом 0230    ” ”Б’јела вило, моја госпођице! 0231    Што те питам, би ли ми казала? 0232    Хоћеш, вило, кадгод остарјети, 0233    Остарјети, оли погрубјети? 0234    Бојиш ли се на св’јету икога 0235    Од Латина оли од Турака?” ” 0236    Ал се чувај, драга душо моја! 0237    Да се б’јела не разљути вила, 0238    Да те не би немило ударила.” 0239    Па изиде из спиле пећине 0240    И отиде студене на воде. 0241    Ту изнађе шарца коња свога, 0242    Па се њему на рамена баца, 0243    Поћера га кићен’јех до свата 0244    И кићене покр’јепи сватове, 0245    И говори Сибињанин-Јанку: 0246    ”Мили куме, Сибињанин Јанко! 0247    Пећину сам спилу находио, 0248    Вјереницу моју сам видио. 0249    По ничему познат не може се, 0250    Да је оно млетачка баница, 0251    Нег би реко, мили побратиме! 0252    Да је зв’јере од горе зелене. 0253    Б’јела ми је нагрдила вила, 0254    Никако је познавао н’јесам. 0255    Не би реко, да но је дјевојка, 0256    Нег из горе каква укосница. 0257    Него сам је, побро, познавао 0258    По њезину гласу господскому. 0259    Кадар сутра б’јело јутро буде, 0260    Кад излети вила баждаркиња 0261    Тражит шићар по гори зеленој, 0262    Ја ћу поћи у спиле пећине 0263    Питат штогод вјереницу моју, 0264    Је л’ јој вила штогод указала, 0265    Боји ли се у св’јету икога?” 0266    Тако Марко свој’јем у сватима. 0267    Докле брзо на западу сунце, 0268    Ето б’јеле на вечеру виле. 0269    Кад уљезе у спилу пећину, 0270    Дочека је млетачка баница, 0271    Па се вили поклања лијепо, 0272    У б’јелу је руку пољубила: 0273    ”Добро дошла, моја госпођице! 0274    Јеси ли се веле уморила 0275    Лов ловећи гори по зеленој?” 0276    Говори јој вила баждаркиња: 0277    ”Не питај ме, банице дјевојко! 0278    Ја се н’јесам веле уморила, 0279    Имам крила, што су ме носила.” 0280    Тад говори баница млетачка: 0281    ”Б’јела вило, моја госпођице! 0282    Могу ли се пошалити с тобом? 0283    Да те питам, би ли ми казала?” 0284    Говори јој вила баждаркиња: 0285    ”Да ну питај, банице млетачка! 0286    Да те чујем, што ћеш говорити.” 0287    Тад говори баница дјевојка: 0288    ”Б’јела моја, питат ћу те, вило! 0289    Ти хоћеш ли остарјет икада, 0290    Ја остарјет, оли погрубјети? 0291    Бојиш ли се у св’јету икога 0292    Од Латина оли од Турака?” 0293    Кад то чула вила баждаркиња, 0294    Жо јој било, зашто ли је пита. 0295    Плане вила ка и ватра жива, 0296    Па дјевојку круто ударила. 0297    Како је је ударила лагахно, 0298    Тешко јој је лишце нагрдила, 0299    Два јој млаза крви ударила. 0300    И говори баждаркиња вила: 0301    ”Што ме питаш, што ли хоћеш знати? 0302    Чије ти је ово свјетовање? 0303    Ал је овдје Марко долазио, 0304    Па ј’ овако тебе свјетовао? 0305    Ако ти је долазио Марко, 0306    Ово кажи, ако опет дође: 0307    Да с’ не бојим на св’јету никога 0308    Од Латина, а ни од Турака, 0309    Штогод мало Краљевића Марка. 0310    Ал се данас не бојим ни њега, 0311    Док ми здраво утва златнокрила 0312    У Дунају, водици студеној, 0313    А у гори ува златноруна. 0314    Не ћу нигда крепос иyгубити, 0315    Нити ћу ти нигда остарјети, 0316    Ни бијела вила погрубјети.” 0317    Ту су мрклу нојцу преноћиле, 0318    А он јунак Краљевићу Марко 0319    У сватима оставио слуге, 0320    А својега коња прихватио 0321    И отиде студене на воде. 0322    Веже коња за јелу зелену, 0323    Дава шарцу, што је од потребе. 0324    Сједе Марко под јелу зелену 0325    И ту ти је благоват стануо. 0326    А када је вечерао био, 0327    Хоће Марко да борави санка, 0328    Али му се спавати не даде, 0329    Нит му наум од спавања паде, 0330    Тер се Марко испод јеле шета, 0331    Све у мисли с вилом баждаркињом. 0332    Кад је зора б’јела заб’јељела, 0333    Припиње се у јелу зелену. 0334    Кад је сунце на истоку било, 0335    Вади Марко турбин иж њедара, 0336    Окреће га у црљене ст’јене. 0337    И разгледа Краљевићу Марко, 0338    Кад ће б’јела вила полећети, 0339    Из црљен’јех ст’јена излећети. 0340    Ал не лети, како лете виле, 0341    Нег се либи орлом великијем, 0342    Прелећела зелене у горе. 0343    Кад то виђе Краљевићу Марко, 0344    Сићен турбин у њедра бацио, 0345    Па ми сиде низ јелу весело 0346    И отиђе под црљене ст’јене. 0347    Те се вере од Прилипа Марко, 0348    Упантио од пећине врата, 0349    Те се пење и у ње уљеза, 0350    И изнађе вјереницу своју, 0351    Ђе је црна крвца обл’јевала. 0352    Цвили млада и сузе прол’јева 0353    И спомиње Краљевића Марка: 0354    ”Ђе си, Марко, миловање моје?” 0355    Краљевићу озивље се Марко: 0356    ”Ево мене, драга душо моја! 0357    Што те тако вила нагрдила, 0358    Небеска је стр’јела разнијела! 0359    Кад те тако љуто нагрдила, 0360    А је ли ти штогод доказала?” 0361    Говори му дјевојка лијепа: 0362    ”Чуј ме, Марко, мој очињи виде! 0363    Кад сам б’јелу упитала вилу, 0364    Горко се је расрдила на ме. 0365    Плану вила како ватра жива, 0366    Љуто ти ме руком ударила, 0367    Два ми млаза крви ударила, 0368    Па је мени вила говорила: 0369    ” ”Што ме питаш, млетачка банице! 0370    Што ли питаш, што ћеш за то знати, 0371    Откле ти је ово свјетовање? 0372    Ал је овдје Марко долазио, 0373    Па те Марко за то свјетовао? 0374    Ако ли ти опет Марко дође, 0375    Покажи му, млетачка банице! 0376    Да с’ на св’јету не бојим никога 0377    Од Латина нити од Турака, 0378    Нешто мало Краљевића Марка. 0379    Ал се данас не бојим ни њега, 0380    Док м’ је здраво утва златокрила 0381    У Дунају, води у студеној, 0382    А у гори ува златноруна. 0383    Не ће вила нигда остарјети, 0384    Остарјети, ни ћу погрубјети.” ” 0385    Кад то чује Краљевића Марко, 0386    Загрли је десном и лијевом, 0387    Пољуби је и два и три пута, 0388    Да је бројит, стотину би прошла. 0389    И говори Краљевићу Марко: 0390    ”Аферин ти, и срце и душо! 0391    Сад ја идем Прилипу б’јеломе. 0392    Прије треће нег истече сунце 0393    Бић ће б’јела ухићена вила, 0394    А ти, моја душо, изведена, 0395    Све помоћи Бога великога!” 0396    Отоле се од’јелио Марко, 0397    Сађе доље низ црљене ст’јене, 0398    Дође Марко на воду студену, 0399    Шарца коња за диздин хватио, 0400    Па се баци коњу на рамена, 0401    Поплаши га горицом зеленом, 0402    Докле Марко сађе у сватове. 0403    Зове кума Сибињанин-Јанка: 0404    ”Остан’ с Богом, куме, добро моје! 0405    Ја ћу поћи до Прилипа града, 0406    Идем тражит, куме, добро моје! 0407    Уловити вилу баждаркињу. 0408    Ето вама вјерне слуге моје., 0409    Које ће вас хљебом залагати 0410    И црљена вина преносити.” 0411    Одговара Сибињанин-Јанко: 0412    ”Ајде, куме, мило добро моје, 0413    На путу ти Бог и срећа била! 0414    Здраво пошо, боље се вратио, 0415    Све изнашо, што ти од потребе, 0416    Бог да би ти у помоћи био! 0417    И помоћи Бога истинога, 0418    Да б’ проклету вилу уловио.” 0419    Тез’јем Марко коња ударио, 0420    Добар шаро низ планине скаче, 0421    Хитро дође Прилипу б’јеломе. 0422    Кад се Марко у Прилипу нађе, 0423    Купи Марко сиве соколове, 0424    По Прилипу њега и около, 0425    Ђе су хитри од лова соколи. 0426    Добре њорце за воде студене, 0427    Што ће тражит утве златнокриле, 0428    Соколове небу под облаке, 0429    Брзе хрте за зелене горе. 0430    Да ко види Краљевића Марка, 0431    Колику је војску сакупио! 0432    За тридести сив’јех соколова, 0433    За толико од воде њораца, 0434    За двадести хрта за планине. 0435    Отоле се оправио Марко, 0436    Здраво своје у сватове дође 0437    И говори Сибињанин-Јанку: 0438    ”Драги куме, од Сибиња Јанко! 0439    Вапи, куме, Бога праведнога, 0440    Да ми бог да уловити вилу! 0441    Добру сам јој чету сакупио, 0442    О каковој ни сањала није. 0443    Околит ћу и горе и воде 0444    И висине небу под облаке. 0445    Бог ће дати и божија мајка, 0446    Ја се уфам, мио побратиме! 0447    Помоћима Бога великога, 0448    Да ћу б’јеле уловити виле.” 0449    То изрече и до воде пође. 0450    Нетон воде на студене дође, 0451    Два сахата сунца оскочило, 0452    Оскочило горе од зелене, 0453    А четири воде од студене, 0454    А у Марка мировања нема. 0455    Пушти њорце у студене воде, 0456    Да му траже утве златнокриле. 0457    Утви њорци трага находише, 0458    Ш њом се рву води по студеној. 0459    Кад јој више тешко претужише, 0460    Излећела воде из студене, 0461    Па полети у сунчане здраке, 0462    У висину небу под облаке. 0463    А кад види Краљевићу Марко, 0464    Пушти Марко сиве соколове, 0465    Завили се небу под облаке, 0466    Изнађоше утве златнокриле. 0467    Изишла су пуна два сахата, 0468    Ни се види утва златнокрила, 0469    Нег се чују сиви соколови. 0470    Стоји звижда сив’јех соколова, 0471    Кад ево ти утве златнокриле, 0472    Побјегнула сив’јем соколима. 0473    Опет пада воде у студене, 0474    Ал јој њорци мировати не даше 0475    Ни у хладној води пребивати. 0476    Плашише је, па јој претужише, 0477    Из студене воде излећела, 0478    Ал не може небу под облаке, 0479    Ербо се је тешко уморила, 0480    Нег полети врхом од горице, 0481    А за њоме сиви соколови. 0482    Плашише је гори по зеленој. 0483    Стала сквика утве златнокриле, 0484    Ухите је Маркови соколи, 0485    Доносе је своме господару. 0486    Марко је је тврдо прихитио, 0487    Привеже је јелу пред зелену. 0488    Пушти Марко хрте и соколе, 0489    Нека иду зелене уз горе 0490    Б’јелој вили потражит мађије. 0491    У планини уве златноруне, 0492    Да би хрти трага налазили, 0493    Златноруну уву опазили. 0494    Хрти уви у траг уљегоше, 0495    Те је гоне гори по зеленој. 0496    Тешко су је били уморили, 0497    Прескочили сиви соколови, 0498    Затекоше, па је ухитише, 0499    И њу воде господару своме. 0500    Кад су дошли на воду студену, 0501    Краљевићу прихвати је Марко, 0502    Привеже је за јелу зелену. 0503    Сједе Марко пити винце хладно, 0504    Мирно пије, да не има страха 0505    И он чека вилу баждаркињу, 0506    Кад ће доћи на мољење к Марку. 0507    Кад по подне четири сахата, 0508    Марко сједи јелом пдо зеленом. 0509    Кад ево ти јеке низ планину, 0510    Уздисања, тешка завијања. 0511    Краљевићу обрће се Марко: 0512    ”Што је ова јека низ планину, 0513    Ко завија, а горе уздише?” 0514    Па изгледа Краљевићу Марко, 0515    Што ће изаћ из горе зелене?” 0516    Кад ето ти из горе изађе 0517    Стара баба грдна и грбава 0518    И јоштер се на штапу штапуће. 0519    Кад испану под јелу зелену, 0520    Краљевићу препану се Марко, 0521    Да је оно горска укосница, 0522    А да није вила баждаркиња, 0523    Па потеже сабље маџаркиње, 0524    А завиче танко гласовито: 0525    ”Уклони се, горска укоснице! 0526    Ако ли се уклонити не ћеш, 0527    Сабљом овом осјећ ћу ти главу.” 0528    А поцвили вила баждаркиња: 0529    ”Не ударај, побратиме Марко! 0530    Ја нијесам горска укосница, 0531    Него б’јела вила баждаркиња. 0532    Пушти мени утве златнокриле 0533    И пушти ми уве златноруне. 0534    Кунем ти се и вјеру ти давам, 0535    Да ћу вазда с тобом мировати 0536    И свукуд ти у помоћи бити.” 0537    Кад то чује Краљевићу Марко, 0538    Љуто се је Марко расрдио, 0539    Па он плане како ватра жива, 0540    Па ухвати виле баждаркиње: 0541    ”Е проклета баждаркињо вило! 0542    Тешко ти си мене удв’јелила. 0543    Прије моје доведи дјевојке, 0544    Да ми буде вјереница моја, 0545    Каква ми је у Млецима била, 0546    Да извидаш пет стотина коња, 0547    Да но буду, какви но су били, 0548    И пет стотин’ кићен’јех сватова, 0549    Да но виде, како су видјели. 0550    Пријатељство хитит ћу с тобом 0551    Све под вјеру и под руку десну, 0552    Тад ћу пуштит утву златнокрилу, 0553    А и твоју уву златноруну.” 0554    Јоштер вила о невјери ради, 0555    Гледа вила да превари Марка. 0556    Б’јела вила Марку говорила: 0557    ”Ја не могу, Богом побратиме! 0558    Прије твоје извести дјевојке, 0559    А ни твоје извидат сватове, 0560    Ни коњима ноге оздравити, 0561    Јер сам моју крепос изгубила, 0562    Док ми не даш утве златнокриле 0563    И из горе уве златноруне.” 0564    Кад то чује Краљевићу Марко, 0565    Хвати вилу за бијелу руку, 0566    А истрже гвоздену ханџију 0567    Из седлаца у свога шарина, 0568    Па је куца гвозденом ханжијом. 0569    Ђе удара, свуд јој месо пуца, 0570    Ђе дотиче, црна крв промиче. 0571    А кад вили бати дотужише, 0572    Стаде вила заклињати Марка 0573    И живијем Богом побратити: 0574    ”Не ударај, побратиме Марко! 0575    Довест ћу ти твоју вјереницу. 0576    Тврда вјера и по девет пута, 0577    Да ти не ћу учинит приваре, 0578    Каква ти је била у Млецијем, 0579    И још боље, мили побратиме!” 0580    Говори јој Краљевићу Марко: 0581    ”Ну доведи на воду дјевојку, 0582    Пуштит ћу ти утву златнокрилу 0583    И из горе уву златноруну.” 0584    Кад то чула вила баждаркиња, 0585    Не би шћела, ал не може с мање, 0586    И отиде у црљене ст’јене 0587    Хита вила за руку дјевојку, 0588    Доведе је воду на студену, 0589    Пол’јепи је више нег је била, 0590    Предаде је Марку Краљевићу: 0591    ”Ево, брате, лијепе дјевојке! 0592    Сад ми пушти уву златноруну, 0593    А и моју утву златнокрилу, 0594    Да ја пођем уз горе зелене, 0595    Да сабирем траве од увида, 0596    Да извидам коње и јунаке.” 0597    Ал јој Марко да вјерује не ће, 0598    Него ш њоме уз планину иде, 0599    Иде с вилом и носи мађије: 0600    ”Ајде, вило, тер траве сабирај, 0601    Па ти моје извидај сватове, 0602    Све јунаке и коње њихове. 0603    Ево теби вјера моја тврда, 0604    Све ћу дати, штогод твоје буде, 0605    Пуштит ћу ти здраво и весело. 0606    Да бих теби криво учинио, 0607    Оба моја ока изгубио, 0608    Прије него ка Прилипу сишо.” 0609    Кад разумје вила баждаркиња, 0610    Бере вила трава од увида, 0611    Напунила скута и рукава, 0612    Па отиде вила у сватове. 0613    Вида очи кићен’јех сватова, 0614    Све извида пет стотин’ сватова. 0615    Када дође к Сибињанин-Јанку, 0616    Кад је Јанку очи оздравила, 0617    Кад је Јанко вилу сагледао, 0618    Разљути се Сибињанин Јанко, 0619    Ончас б’јеле да задуши виле, 0620    Ал не даде Краљевићу Марко: 0621    ”Немој, куме, Бога за милога! 0622    Међу нама велика заклетва, 0623    Нек извида коње и јунаке, 0624    Да пођемо здраво и весело, 0625    Б’јелој вили мађије вратимо, 0626    Нека лети у црљене ст’јене.” 0627    Јанко се је Марку смиловао, 0628    Пушти б’јеле виле баждаркиње, 0629    Извидала коње и јунаке. 0630    Кад то виђе Краљевићу Марко, 0631    С б’јелом се је вилом халанио, 0632    Поврати јој утве златнокриле, 0633    А од горе уве златноруне. 0634    Оде вила врхом од планине, 0635    А он Марко у скупу сватима 0636    Пјевајући и лубардајући. 0637    И дођоше здраво у Прилипа. 0638    Чудило се велико и мало, 0639    Краљевићу шта уради Марко. 0640    Ту се гради велико весеље: 0641    Кола воде, хладно вино пију, 0642    А повише од недјеље дана, 0643    Па ожене Марка за дјевојку. 0644    Кад учине потпуно весеље, 0645    Разд’јеле се кићени сватови, 0646    Сваки оде, откле који дође, 0647    Оста Марко на кули ш дјевојком 0648    И ш његовом остарјелом мајком.